Hot papers overnight.

Rana je zora, sunce jedva da se vidi kako gviri iznad horizonta. Sve je isto već stotinama kilometara unazad, autoput je prazan, nigde žive duše…
Kad od jednom u retrovizoru blicaju jaka svetla, velikom brzinom približavaju se dva okrugla fenjera žute boje – tipično za francuski automobil.
Par trenutaka kasnije prestiže vas dugačko čudovište sa šest točkova, brzinom dovoljnom da se kamion zatrese, rekao bih, i preko 200km/h, a na vratima stoji natpis “Service de Presse”.
Ovo je ispovest jednog transkontinentalnog kamiondžije sa kraja 80ih godina.

Scania 142M, tipičan kamion na putevima ’80ih i ’90ih.


Čudovište u pitanju je Citroen CX Tissier “Loadrunner”, automobil koji je nastao kao proizvod brilijantnog razmišljanja, i već daleko poznatog Pierre Tissier-a.
Već ranije poznat po svojim kreacijama baziranim na Citroenovim modelima, kao što su sanitetska, šlep ili druga komercijalna vozila, Tissier je modifikovao i veliki broj CX-a dodavajući im još jednu osovinu na zadnjem delu, produžavajući im karoseriju i dodavajući grbu koja ima svrhu povišenja tovarnog prostora CX Break modela.

Loadrunner – sa masivnim svetlima za maglu

Ali zašto je uopšte bilo potrebe za ovakvim vozilom, i odakle ono na autoputevima francuske na tim ekstremno visokim brzinama?
Pre svega, imajte na umu da su ovo osamdesete – kakva je tada bila tehnologija guma, a tek kakva je bila infrastruktura i kvalitet autoputeva?!

Phase 2 i Phase 1, CX Tissier “Loadrunner”

Naime, još ’70ih svetska berza je bila u usponu, svako je hteo njen komad, s’ tim da je tada praćenje dešavanja na istoj bilo mnogo teže nego sad, za razliku od današnje dostupnosti informacija na klik, tada je jedini izvor finansijskih informacija bio dostupan kroz dnevne novine.
Shodno tome, ulaskom u ’80te, pojavila se potreba za ekonomičan način transkontinentalne dostave novina, zbog tadašnjih centralizovanih štamparija koje su se nalazile u velikim finansijskim centrima. Avioni su bili previše skupi, dok su kamioni i druga komercijalna vozila bila previše spora za tu potrebu.
Tu nastupa Tissier Loadrunner, kako je zvanično nosio ime. Njegova mehanička baza bio je uglavnom CX GTi Turbo 2, najjači model iz ponude Citroenovih grandioznih limuzina. Takođe, postojali su i snažni dizelski modeli, ali je njihova upotreba mahom bila namenjena za neke kraće relacije.

CX Turbo – Photo: La Revue Automobile


„Financial Times“ kako je glasilo ime tadašnjeg broj jedan poslovnog i finansijskog žurnala,  se štampao u Frankfurtu, Amsterdamu i Parizu, a potrebno je bilo da budu dostupni rano ujutru na štandovima u Rimu i Marseju, kao i u još nekoliko finansijskih centara u ostatku Evrope. Konkretno put od Frankfurta do Rima predstavlja relaciju od preko 1200km, za koju je po ograničenjima i u najboljem slučaju, bez gužve potrebno 11 časova neprestane vožnje! Apsolutno neizvodljivo za standardna komercijalna vozila, i danas, pa i u to vreme.

“Vruće novine se utovaraju u tovarni prostor Loadrunner-a u količini od jedne metrične tone, zatim se narednih 1200km vozi „pun gas“”

Jedna od najčešćih vrućih trasa bila je iz Amsterdama do juga francuske, tačnije do Marseja!
Nakon štampanja, sveže i vruće novine se utovaraju u tovarni prostor Loadrunner-a u količini od jedne metrične tone, zatim se narednih 1200km vozi „pun gas“ brzinama i do 200km/h, kako bi na vreme bile isporučene na kiosk koji se otvara u 7 ujutru!

Citroen CX osim što je sam po sebi bio jako aerodinamičan, i posedovao jak motor, on je najpre bio perfektna osnova za ovakvu upotrebu najviše zbog njegovog nenadmašnog hidrauličnog vešanja… Adaptivno na promene puta, izdrživo na veliki teret, i najbitnije, stabilno pri velikim brzinama. Hidraulikom je bilo moguće spustiti CX još nekoliko desetina milimetara za još bolju aerodinamiku i stabilnost na visokim brzinama.

Vozači su neretko vozili i do tri-četri puta nedeljno u oba pravca i spavali u automobilima nakon isporuke, kako bi se Evropa snabdela noviama.

Ovim možemo reći da je CX tih godina bio jedan od najzaslužnijih za snabdevanje informacijama, koliko je samo novina on postavio u krila čitaoca, i do kojih sve bitnih finansijskih odluka ne bi došlo da on to nije omogućio.

Nikola Ilić Written by: