THE GREAT ALPINE TOUR.

5 dana, 5 država, 5 alpskih puteva, u vrlo specijalnom BMW M5.

Za razliku od današnjih BMW modela visokih performansi koji na sav glas viču i jasno odaju svoju sportsku notu, one starije primerke odlikuju veoma nežne estetske izmene koje samo istinski ljubitelji prepoznaju, sva pažnja i trud su usmereni na kreiranje kvalitetnog vozačkog iskustva, gde su zvuk, ležanje na putu i ubrzanje pokazatelji kvaliteta. Podsetnik da je ovaj auto napravljen 1993. godine možete pronaći svugde, počev od komično velikog i tankog upravljača koji ima mali luft na samom centru upravljanja (on-center slack), pedale kvačila koja ima dosta dugačak hod, kao što je slučaj i kod ručice menjača koja nikada ne putuje istom putanjom kroz H-raspored. Sve su ovo odlike koje prate automobile tog perioda, a u današnje vreme, kada smo svi opsednuti nostalgijom, ove stvari jako prijaju.

Ovaj retki M5 Touring je jedini primerak u posedu BMW muzeja i predstavlja ultimativni san za sve poklonike bavarskog brenda. Osim što je jedan od svega 891 proizvedenih Touring primeraka, još ređim ga čini to što je poručen kroz Individual program specijalnih narudžbina. Ova najviša specifikacija opreme sadrži ekstenzivni paket kože i alkantare u enterijeru, hi-tech gedžete iz perioda poput masivnog Siemens telefona i slično. BMW Individual Vam nudi mogućnost apsolutne ekskluzivnosti u izboru vanserijskih boja i specifičnih dodataka, dokle god imate novca, BMW će sve ispuniti po Vašoj želji.

Dan prvi. Grossglockner, Austrija.

Izlazeći iz Minhena, neretko će Vam radovi na putu biti društvo. Iako je famozni Autoban bez ograničenja brzine, teško da ćete imati mesta gde da “protegnete noge”, a i koliko god brz automobil da vozite, uvek će se naći neko brži iza Vas. Činjenica je da Nemci zbog velikih brzina konstantno popravljaju svoje puteve, čak i one kojima to nije potrebno.

Nailaskom na sporiji saobraćaj kroz Austriju, primetio sam da 3.8 motor zapravo i nije toliko atletski nastrojen u nižim obrtajima koliko sam očekivao. U početku sam imao visokog poštovanja prema motoru, pa sam tretirao 4.000-5.000rpm kao tačku promene brzine, iako je ovaj motor nudio još mnogo obrtaja u rezervi.


Nakon kraćeg predaha u Zell am See, gradiću pokraj jezera, na samom početku Grossglockner-a, nastavlja se vožnja, motor s’ užitkom uvlači sav vazduh koji mu ponudite kroz svojih 6 individualnih leptira, a proizvod toga je fantastičan mehanički zvuk. Akustika je vrlina S38B38 motora, energična indukcija i eksplozija zvuka kroz izduvni sistem utiču veoma prijatno na čulo sluha.
Iza volana najveća zabava počinje kada krenu tesni zavoji i serpentine, gde Vas kožna sedišta i ne drže baš u mestu, pa stežete volan kako bi se oslonili na njega, što predstavlja ono angažovanje koje ovaj automobil traži.

Na naplatnoj rampi za ulaz na Grossglockner, radnik iste, posmatrajući M5, izdao mi je prolaz sa popustom, skoro upola cene!
Nakon što me je zadivio ovim gestom, upitao sam ga kakvo je stanje na višim delovima ovog planinskog puta, obzirom na to da sam prvi i jedini došao tog dana, na šta će mi on klasičnim germanskim naglaskom odgovoriti: „Och ja, some snow, but M funf… the car ist gut… Ze question is, ist ze driver gut?“.

Menjač od vas zahteva rad zgloba, podlaktice i ramena, a teška pedala gasa oslonjena na pod omogućava preciznu kontrolu nad gasom što je od značaja, jer ovaj automobil ne poseduje kontrolu proklizavanja koja bi Vam inače pokvarila zabavu.

Preglednost u krivinama je perfektna! Pogled iz perspektive vozača nema ni jednu prepreku, a sveobuhvatni osećaj slobode je tako prijatan, zahvaljujući „mršavim“ stubovima, za razliku od modernih automobila gde se osećate klaustrofobično. Iako su stubovi tanki, automobil odaje daleko veću substancijalnu snagu i čvrstinu karoserije.


Ukoliko uporedimo E34 platformu sa današnjim ekvivalentom, primetićemo da auto uopšte nije velik, ali da ostavlja snažan utisak da je sve dizajnirano sa razlogom. Ništa na ovom autu nije višak, svaki deo ima vitalnu ulogu. Unutrašnjost je BMW iz devedesetih, ništa drugačije, okarakterisao bih ga kao granitni kamen obavijen kožom. Izgleda da je priča koja potiče iz naroda, kako je sve nekada davno bilo bolje i kvalitetnije napravljeno, zapravo istinita. Ni jedan od današnjih automobila nema, niti će imati taj čvrst i kvalitetan klik, kakav ima, na primer, ručica za pokazivač pravca, kao da aktivirate pogon na nuklearnoj podmornici.

Drugi dan. Stelvio pass, Italija – Švajcarska.

Vrh Grossglocker-a, najviša tačka austrijskih Alpa, doseže 2.571 metar nadmorske visine, mesto gde je toliko razređen vazduh da umanjuje snagu atmosferskog S38 motora, čini se, za gotovo više od 100 konjskih snaga. Veći deo te deonice, koja iznosi 48km, se nalazi iznad 2.000 metara nadmorske visine, lagano prelazeći glečer ,,Pasterze”.
Tog dana sam imao cilj da se uputim ka Italiji, da ostvarim svoj cilj i već jednom posetim Stelvio pass koji mi je na umu još dosta ranije nego što sam se upustio u ovu avanturu, ali ipak pre toga sam usputno morao da isprobam i Jaufenpass.

Svi znamo koliko hladan vazduh prija i poboljšava reakciju atmosferskih motora, pa shodno tome i M5 sa lakoćom podiže tempo sve do 6.000 obrtaja, ali me mehanička simpatija prema ovom automobilu sa nešto više od 17.000 pređenih kilometara na satu, ipak smiruje na 1.000rpm ispod maksimalnog broja obrtaja.
Zvuk koji odzvanja u daljini i motor koji žudi za obrtajima su me naterali na kompromis da otvorim prozore, uključim grejanje na “Max” i nastavim tako sa pedalom “zalepljenom” za pod. Prolazeći razne prolaznike iz suprotnog smera, stičem utisak da u sebi govore: “Vidi ovog manijaka sa otvorenim prozorima na ovoj hladnoći”.


Ipak, ovakav užitak se ne propušta, pa makar i po cenu prehlade. Na samom vrhu Jaufenpass-a nailazim na nekoliko razvojnih inženjera iz BMW-a koji testiraju neki predstojeći model, komplet sakriven u kamuflaži, jedan od njih me pita da li je M5 na prodaju…

Kako se Italija prostire sa druge strane ,,brda”, usledio je veliki spust koji je strmiji nego Jaufenpass, tako da je M5 ovog puta imao mali odušak zahvaljujući gravitaciji. Kroz brže krivine, dugačko međuosovinsko rastojanje odaje samopouzdanje u naglim promenama direkcije kretanja, kako na suvoj tako i na vlažnoj podlozi. Nemilosrdni zavoji na spustu su me zabrinuli za kočnice, tako da sam stao negde na pola puta, tačnije na odmorište “Gasthoff Schlossberg” na samoj ivici litice.
Konstantno se osećao miris dima, neko peče roštilj?! NE! To su skuvane kočnice i spaljene lamele poraženih automobila koji su se okupili ovde.

Tačno ćete prepoznati da ste ušli u Italiju, jer se stanje puteva znatno pogoršava. U Italiji imate dve šanse da vozite nesmetano – bez gužve, ili rano u zoru, ili za vreme Sijeste.

Kada sam stigao u podnožje Stelvia imao sam tu srećnu okolnost da sam obišao samo nekoliko automobila dok sam se probijao do vrha. Stelvio počinje šumom, ali vrlo ubrzo se nalazite na visini iznad krošnje, i od svih puteva do sada, ovaj je najuži i zahteva ogromnu pažnju jer se na nekim mestima dva automobila ne mogu mimoići.

Ovaj put je bio baš dobar za vožnju, ali nažalost zabava nije dugo potrajala, zbog zatvorenog puta. Jedina snežna lavina te sezone je zatvorila puteve Stelvia baš onog dana kada je M5 Touring odlučio da ga poseti. Stelvio će nažalost morati da se poseti nekom sledećom prilikom.

Treći dan. Passo Fedaia, Italija.

Kako nisam imao sreće sa Stelviom, morao sam da izbacim i Švajcarsku iz planova i da nastavim dalje prema Dolomitima. Danas sam proveo skoro 11 sati za volanom, lutajući kroz sve moguće krivudave rute koje sam nalazio na mapi, završavajući u prelepim nizijama. M5 je zaista u ,,M’’ raspoloženju danas, kilometri prolaze laganim tempom iza kampera, ali u naletima dolazi i do eksplozije snage prilikom preticanja, i tek sada svih 340 ,,konja’’ dolaze do izražaja. Italija je zemlja prekoračenja brzine, svi voze izvan ograničenja, pa je M5, zahvaljujući svojom snagom u samom vrhu obrtaja i dugačkom prenosu, vrlo pogodan, pa ponekad poželite da ga ostavite u trećoj brzini i da uživate u vrhunskom odzivu atmosferskog motora.

Iako je struktura puta veoma loša, ovi putevi su možda i najbolji do sada, te je apsolutno uživanje leteti gore – dole na 1363 metra visokom “Passo di Mendola”. I dok većina drugih turista maksimalno koristi svoje vreme za odmor i san, M5 radosno ostavlja krivine iza sebe, zabacivanjem zadnjice prilikom izlaska iz iste.

Ovaj planinski brzinac sa nežnim usponima baš stoji S38 motoru, snaga je uvek “tu” koliko god brzo da idete. Stižem i do dragulja Dolomita, “Passo Fedaia”, gde je sniman legendarni film “The Italian Job”. Iako je erozija tla uništila pojedine delove asfalta, M5-icu za to nije briga, te se usput nastavlja jurnjava sa nekoliko Porsche-a 944 Turbo i švajcarskim klubom ljubitelja “Audi Quattro’’.

Dan četvrti. Katschbergpass Austria.

Slovenija je apsolutni kontrast na sve dosada viđeno, horde turista izlaze iz raznih autobusa oko Bledskog jezera i kvare svaki pokušaj strastvene vožnje.

Osim toga, Sloveniju je lako proći za svega nekoliko sati, tako da vrlo ubrzo nalazim sebe u vožnji preko Wurzenpass-a, nazad u Austriju. Današnji cilj bio je “B99” i Katschbergpass na drugoj strani. Nešto otvoreniji putevi na ovoj strani omogućavaju opuštanje i lagan predah kroz doline.

Peti dan. Rossfeld Panorama, Nemačka.

Svakog dana sve više sam zaljubljen u M5, čini se da je sve bolji i bolji, a isto tako i današnji dan je bio prilično poseban, jer sam naleteo na  “Edelweiss Bergpreis” trku, koju organizuje klub istoričara auto sporta.

U najavi je bio egzibicioni nastup raznih epskih vozila poput Ferrari 512m, raznih NSU vozila tog perioda, reli legendi poput Lancie 037 i sličnih!


Zbog ovog događaja jedna deonica koja zauzima oko 6km je zatvorena, što me nije zaustavilo da se provozam na drugom, nezatvorenom delu puta čija je dužina oko 12km. U spustu ka podnožju srećem još par entuzijasta, gde smo i razmenili par osmeha u prolazu, znali smo da su Porsche Carrera RS i BMW E30 M3 na ovom putu iz istog razloga kao i M5 Touring.

Nakon razgledanja i “štreberskog” razgovora sa nekim učesnicima ovog događaja, nerado se upućujem nazad preko Salzburga ka Minhenu gde počinju ogromne gužve, jer se bliži ,,Oktoberfest”, zbog čega sam našao izgovor da siđem sa autoputa i nastavim vožnju sporednim putevima Bavarskog okruga, kako bih uživao još malo duže iza volana ovog predivnog automobila, jer ga ubrzo moram vratiti u Muzej.

Taj poslednji deo puta me je naterao na razmišljanje, koliko sam se vezao za ovaj automobil, šta smo sve prošli i doživeli zajedno za ovo kratko vreme koje je ipak odavalo osećaj kao da su u pitanju meseci a ne dani. Ova avantura će ostati zauvek urezana u mojoj memoriji, a za to je u najvećoj meri zaslužan ovaj jako specijalni BMW M5 Touring.

Autor: Nikola Ilić
Fotografije: youngtimer.rs

Nikola Ilić Written by: